Finansije i Osiguranje - Srbija

Skoro 50 tona u rezervama zlata u Srbiji

Ona je istakla da je rad NBS-a otežan zbog naglih podela u svetu, kako u ekonomskom, tako i u političkom smislu.

– Srbija nastoji da održi relativno stabilan kurs prema evru, obezbedi ekonomski rast, očuva fiskalne parametre i ima devizne rezerve. Srbija se može pohvaliti sa više od 50 tona zlata u rezervama, što nije zabeleženo ni u vreme jedne moćne Jugoslavije u posleratnom periodu pedesetih.

Ona je navela i priključenje području Jedinstvenog područja za plaćanje u evrima (SEPA), kao poslednji u nizu uspeha srpske ekonomske politike koja će omogućiti izvršavanje svih bezgotovinskih platnih transakcija u evropskoj valuti. Kada je u pitanju razvoj domaćeg sistema, guvernerka ističe savremenu domaću platnu karticu, sa kojom se država brine o svom platnom sistemu, napominjući da i Evropska unija (EU) nastoji sa pravljenjem svog kartičnog sistema i okretanju ka nezavisnosti sopstvenog ambijenta.

Član Upravnog odbora Saveta stranih investitora i predsednik izvršnog odbora Rajfajzen banke Srbije Zoran Petrović je izjavio da najveći rizici današnjice po zemlje i kompanije dolaze iz sfere politike, podsećajući na trenutni tarifni rat koji je početkom ove godine iniciran iz Bele kuće.

– Kada su ekonomski parametri Srbije u pitanju, zabeleženo je usporavanje u 2025. godini usled manjih investicija i smanjenje potrošnje, do čega je došlo, pre svega, zbog turbulentnih geopolitičkih dešavanja. Očekivanja su da bi srpska ekonomija ove godine mogla da postigne rast od oko tri odsto, a da će prosečna stopa inflacije biti nešto ispod četiri odsto – izjavio je Petrović.

On je podsetio i da je najveći napredak ostvaren u energetici i digitalizaciji, te da su u privlačenju novih stranih i domaćih investicija bitni intenzivniji napori u pregovorima sa EU oko dobijanja statusa članstva, kao i jačanje vladavine prava i borbe protiv korupcije.

Danilo Mrvaljević, kopredsednik Odbora za finansijske usluge saveta i direktor sektora trezora i ALM-a u Banci Intezi, podelio je svoj pogled na celokupni bankarski sektor, navodeći da se po nizu indikatora finansijsko tržište više ne može predvideti tako lako, što predstavlja izazov svih centralnih banaka. Kako navodi, prvi put se svet susreće sa raskidom korelacije visine kamatnog duga i jačine dolara u svetu, podsećajući da su u današnjem periodu investitori „hrlili” ka SAD i povećavali potrebu za dolarima, dok je danas situacija obrnuta.

– Ako pogledate, banke su bile i biće glavni provajderi kapitala, kao i medijatori između akumulacije kapitala i usmeravanja ka sektorima. One dodatno ojačavaju svoje mehanizme upravljanja rizicima da bi adresirali rizične uslove, te da omoguće na makronivou privredi Srbije da lakše dođe do novca – izjavljuje Mrvaljević.

On je istakao da su banke već preuzele zadatak stvaranja inovativnijeg pristupa da klijenti, bez kredita, dođu do obveznica, pri čemu izlaze iz takozvanog elitnog trezorskog sistema.